Bliže se praznici koji mnogima nameću uobičajeno pitanje – gde, s kim ići i šta raditi, kako organizovati idealan odmor za porodicu, s prijateljima, saradnicima ili kako samom sebi ugoditi.
Zemlja s dugom i bogatom tradicijom, na čijem su se tlu preplitale mnoge civilizacije i kulture, Srbija danas baštini slojevito istorijsko iskustvo, običaje, praznike, navike, a često i rutinu koja dane praznovanja učini drugačijim od ustaljene svakodnevice. To bogatstvo važnih i raznolikih praznika kojima se neguju sećanja na prošla vremena, čine i bitnu kockicu u mozaiku turističke ponude.
Praznične proslave u Srbiji često su iznenađenje i nezaboravno iskustvo za mnoge goste i turiste, jer osim neuobičajenih vizuelnih impresija dožive i specifičnu duhovnu spoznaju, uz nezaobilaznu lepezu gastronomskih bravura domaćih ugostitelja.
Nova godina
Kao globalni fenomenen i za mnoge „najvažniji od 365 dana“ – doček Nove godine i u Srbiju donosi posve drugačiji ambijent – razbarušeno ukrašene ulice, trgove i pešačke zone, ulične svirače koji dodaju ritam i štimung pretprazničnoj euforiji, dočeke na otvorenom, miris kuvanog vina s karanfilićem, mnogobrojne gastronomske specijalitete koji se često jedu u hodu i „s nogu“. Rečju – spontan provod s porodicom, prijateljima, kolegama…
Beograd u dane novogodišnjih praznika odiše pozitivnom energijom i vibracijama koje su već osetile desetine hiljada ljudi iz regiona, Evrope i celog sveta – neki prepričavajući ih, a drugi vraćajući se ponovo srpskoj prestonici da u svoj život uknjiže još koji dan nezaborava, svejedno da li će pamtiti kućne žurke, šarm Skadarlije, ritam diskoteka, šmek kafana, pabova i kafića, do najveće na koncertu u centru grada, kad ispod raznobojnih iskri vatrometa postaje svejedno ko ste i odakle ste, jer – važno je zabaviti se i naslagati uspomene s kojima se lakše živi do sledećeg dočeka Nove godine.
Žestok ritam i dobra atmosfera očekuje i goste Zlatibora, gde se na Kraljevom trgu prepliću note tradicije i kuvane rakije. A sutradan – šetnja pored jezera, između stoletnih četinara, opuštanje i nirvana u potrazi za ozonom Tornika do kojeg će vas dovesti Gold Gondola.
Božić
Pravoslavni Božić, koji se u Srbiji, po Julijanskom kalendaru, slavi 7. januara, odavno je izašao iz okvira tradicije i slavlja u porodičnom krugu. Beogradski pekari ustanovili su, pak, svoju tradiciju – ritualno lomljenje velike česnice u centru grada, kad stotine ispruženih ruku očekuju da u njihovom komadu praznične pogače, nađu zlatnik koji bi trebalo da simboliše godinu blagostanja.
Božiću prethodi Badnje veče, tokom koje se loži Badnjak – velika hrastova grana s lišćem koje je preživelo jesen. Taj čin je povod da se pred sabornim hramom Svetog Save na Vračaru, najvećoj pravoslavnoj bogomolji na ovim prostorima, organizuje ceremonija koja, pokazalo se godinama unazad, prevazilazi duhovne potrebe vernika, postajući istovremeno i svojevrsna turistička atrakcija. U duhu praznika, gostima sklonim umetnosti, preporuka je da posete Galeriju fresaka u Cara Uroša 20 ili u Narodnom muzeju, na Trgu Republike.
Sretenje – Dan državnosti Srbije – 15. i 16. Februar
Državni praznik Sretenje ima i duhovnu simboliku – 1835. donesen i prvi ustav u istoriji Srbije, poznat kao Sretenjski ustav, najmoderniji u tadašnoj Evropi, koji je razmeđio zakodavnu, izvršnu i sudsku vlast, ukidajući ropstvo i feudalne odnose, čijoj demokratičnosti su se usprotivile tada vodeće feudalne svetske sile – Austrija, Rusija i Turska. Praznik se administrativno vezuje i uz podizanje Prvog srpskog ustanka koji je 1804. godine u Orašcu poveo Karađorđe Petrović, započinjući oslobođenje naroda od turske vlasti.
U Topčiderskom parku deo prošlosti sažet je u Miloševom konaku, preko puta Patrijaršije u raskoši Konaka knjeginje Ljubice, podno Kalemegdana kao stražar nad davnim vremenima stoji Kula Nebojša, u Galeriji freska je oko 1.300 kopija freskoslikarstva iza razdoblja od 11. do sredine 15. veka, uz brojne kopije ikona i minijatura iz tog perioda… Beograd je istorija i istorija je u Beogradu!
Vaskrs/Uskrs
Vaskrs/Uskrs jedan je od tradicionalnih hrišćanskih praznika koje širom sveta porodice, verske i duhovne zajednice obeležavaju farbanjem vaskršnjih jaja. To je praznik koji, za razliku od Božića, nema uvek isti datum, određen verskim kalendarom, ali u čast uskrsnuća Isusa Hrista donosi niz prigodnih manifestacija.
U Beogradu je to procesija na platou ispred Hrama Svetog Save koja obiluje scenografskim elementima sa trodimenzionalnim prikazom ikona rođenja, krštenja i preobraženja, ulazak u Jerusalim, tajnu večeru, stradanje i vaskrsenje Hristovo, oslikavajući „put od Božića do Vaskrsa“. Tradicija bojenja uskršnjih jaja – pisanica, dodatni je biser negovanja tradicije, a često i umetnički simbol Hristovog vaskrsenja, sa unikatno obojenim i ukrašenim jajima. Ko se u to vreme zadesi u Beogradu ili ga put nanese – poneće nezaboravne uspomene.
Praznik rada 1. i 2. maja
Međunarodni praznik rada, koji polako bledi u većini zemalja sveta, u Srbiji se i dalje tradicionalno proslavlja svakog 1. i 2. maja. Radoznalcima koji bi da osete duh prošlih vremena i skorašnje prošlosti nude postavke Muzeja istorije Jugoslavije, Memorijalni centar Josip Broz Tito, Vojni muzej…. ali i Kafana SFRJ, na stepeništu između Kosančićevog venca i Pristaništa Beograd.
U svakom slučaju, 1. maj je vreme bekstva iz grada na okolna izletišta, u prirodu, na obale reka i jezera, u šume i na proplanke, kad se većina u krugu porodice i prijatelja prepušta hedonizmu, dobroj atmosferi uz šale, muziku, roštilj i gastronomske đakonije. Pozovite prijatelje na prvomajski uranak ili im prepustite da vas pozovu i uživajte – od Avale, sa čijeg tornja puca pogled na Srbiju, do stoletnih šuma Košutnjaka, raznolikosti Ade Ciganlije, priobalja Save i Dunava ili izletišta na Kosmaju, Zlatiboru i Fruškoj gori, prepustite se meandrima i livadama Zasavice, vinogorjima Vršačkog brega i Sremskih Karlovaca, kaskadama Deliblatske peščare…. Jedan je život!
Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar
Dan primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembar je državni praznik u Republici i dan sećanja na događaj iz 1918 godine kad su u železničkom vagonu u Kompijenu, Sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat. Srbija uz taj datum ističe i simboliku stradanja, izdržljivosti i obnove – Natalijinu ramondu, cvet koji koji raste u Istočnoj Srbiji, na obroncima Rtnja.
Dan posvećen sećanju na značajne događaje u srpskoj istoriji, od povlačenja srpskih vojnika preko Albanije i proboja Solunskog fronta 1918. godine. Zbirku svedočanstava iz tog doba čuva i Vojni muzej u sklopu Beogradske tvrđave, sa oko 33.000 predmeta sistematizovanih u 15 zbirki i sa impozantnom fototekom od 100.000 fotografija.
