Održivo putovanje kroz Srbiju
Pitali smo Smiljanu Popov koje putovanje u Srbiji je ostavilo poseban utisak, kao i koju destinaciju u Srbiji želi da poseti u budućnosti.
– Koje putovanje ili atrakcija u Srbiji su na vas ostavili poseban utisak?
Kajakarenje sa kolegama kanjonom Uvca nikad neću zaboraviti. Volim aktivni odmor, volim da doživim nešto/svašta na putovanju. Uspomene ne stvaraju skupi i luksuzni hoteli, komforan smeštaj, već ljudi, mesta, nova iskustva, doživljaji. Zaljubila sam se u kajak na ovom putovanju. Doživela sam grad koji počinje da pada po nama, na sred kanjona u kajaku. Veslajući smo ulazili u pećine s vode, kuvali kafu u pećinama na rešou, spremali ručak na rešou-na-plin po pešterskoim vrletima. Vlasinsko jezero je magično iz kajaka, sa svojim plutajućim ostrvima, kao i Ovčarsko-kablarska klisura koja je stvorena za veslanje.
Takođe, jednog leta sam sa prijateljima sa tanga napravila turu Manasija, Resavska Pećina, Krupajsko vrelo – gde sam jela najbolju pastrmku u Srbiji, koja se uzgaja u ribnjaku vrela. A kafana je zapravo domaćinstvo porodice koja živi tik do čarobnog Krupajskog vrela.
Volim da otkrivam Srbiju biciklom, sa plananinarima, u pokretu…Takva putovanja volim. Peti se na vrh Stare planine ili Rtnja u proleće ili zimu, sve su to trenuci koje ne zaboravljam. Kanjon Đetinje u Užicu je izmišljen za vožnju bajsem i šetnju, jer je čitava ta nekadašnja pruga legendarnog Ćire pretvorena u zelenu stazu (što je trend u Evropi, bravo Užice!). Na kraju te božanstevene zelene staze kraj još božanstvenijeg kanjona je Staparska banja na otvorenom o kojoj brinu volonteri i arheološki neolitski park, što treba posetiti. Topla preporuka za izlet. Da stvar bude zanimljivija, pozirala sam umetnicima za jednu figurinu neolitske žene, po meni su izlivali kalup za skulpturu.
– Koja je vaša sledeća destinacija ili atrakcija koju želite posetiti u Srbiji i zašto?
Privlači me Divlji Istok Srbije, vlaški krajevi, njihova sela i običaji, koji opstaju i danas. U 21. veku. Vlaška magija. Folklor. Muzika. Kuhinja. Tamo bih volela da prošpartam i osobeno pronjuškam.
Takođe, već godinama mi je velika želja da odem na Kosovo i Metohiju po srpskim manastirima.
I volela bih da doživim glamping u Srbiji, koji postaje trend i u nas. Vidim da jedino Bezdan u Srbiji ima takvu vrstu ponude…
Smiljana Popov je novinarka, autorka i urednica naučno-popularnih tv serijala „Beograd za početnike” i “Srbija za početnike” (od 2014. godine). „Beograd za početnike” prva je tv emisija u Srbiji koja je „ušla” u obrazovni sistem. Po preporuci Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu grada Beograda, emisija se od 2016. godine kao dodatno nastavno sredstvo gleda u osnovnim i srednjim školama, zbog doprinosa promociji i popularizaciji kulturnog nasleđa Srbije. Autorka je obrazovnog projekta “Putujući kabinet istorije – Kad istorija oživi” po beogradskim školama, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture. Autorka je i moderatorka serijala tribina „Beograd za početnike“ u kulturnim ustanovama širom Beograda i Srbije.
Kao pasionirana biciklistkinja članica je neprofitnog Udruženja građana “Ulice za bicikliste”. Veruje da je bicikl “prevozno sredstvo budućnosti” (ne samo rekreativno) jer humanizuje život savremenog čoveka: produžava životni vek, ima ogromne benefite za mentalno i fizičko zdravlje, a moderne megalopolise leči od zagađenja, gužve i buke. Zato koristi svaku priliku da se bavi javnim zagovaranjem održivog transporta. Kao feministkinja se zalaže za ravnopravnost i osnaživanje žena u različitim sferama života.
Dobitnica zahvalnice Nacionalnog komiteta ICOM SRBIJA za izuzetan doprinos informisanju javnosti i afirmaciji muzejske delatnosti, razvoju svesti o značaju i vrednosti kulturne baštine, kao i više zahvalnica Dana evropske baštine za popularizaciju i očuvanje kulturne baštine Srbije. Pet emisija “Beograd za početnike” tri godine za redom (2018, 2019, 2020) učestvovalo je na Međunarodnoj smotri arheološkog filma Narodnog muzeja u Beogradu.
Članica Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Udruženja turističkih novinara i pisaca u turizmu „FIJET Srbija“.
Kao vlasnica pasa i mačaka udomljenih sa ulice i vatrena zagovornica usvajanja životinja, autorka je više priča objavljenih u antologijama profesora Ratka Božovića „Šapa u ruci” i „Sjaj u očima”. Ljubiteljka prirode i kretanja, joge, planinarenja, plesova, savremenog baleta i zdravih stilova života. U novinarstvu je pronašla idealnu meru „primenjene književnosti”(Duško Radović). Opsednuta je misijom da novinarstvo i u 21. veku može i mora da pobuđuje na Humanost i Solidarnost. U tome vidi razlog svog uspeha, jer publika to prepoznaje u njenom radu.
